Odavno vam dugo ništa nisam pisao. I kao što to obično biva 'imajte strpljenja' , lutam tako internetom od druga do druga, od drage do drage, od bloga do bloga, provodim vek. I neki će mi verovati, iskustvo se stiče, kad tragate. Na bilo koji način. Da sam sad seo u auto i krenuo negde. Verovatno nigde ne bih stigao. Da sam krenuo u komšiluk verovatno bih se napio i opet nigde ne bih stigao. Ovako, stigoh do jednog lepo upakovanog mišljenja.

"Motivacija".

Prvo vam ne bih savetovao da reč posmatrate kao idiot, pa da bez ikakvog znanja, sudite o njoj. Ja bih voleo da vam postavim neka pitanja, kad već vi ne znate meni da postavite.

Koliko ste se puta našli u ćorsokaku, koliko puta udarili glavom o zid, koliko puta ste osetili gorko kajanje, koje vas izjeda? Prvo da se razumemo, mi smo rođeni da bi živeli i da bi umrli jednog dana. Mislim da veća mudrost ne postoji. Svako ko misli nešto izvan toga, ne bih se usudio da ga slušam. Zatim bih, vam ukazao na neke preambule. Kao prvo, nikada, ali nikada nemojte kažnjavati sebe. Šta to znači? To znači da je život previše kratak, da bi ga potrošili na zadatke. Pogotovu one koje sami sebi zadate. Uspešni ljudi, kako ih mi vidimo da su uspešni, uglavnom mislimo na to da su se ostvarili u mnogim poljima. Ne bih da ređam prioritete, to svako od vas mora sam za sebe da uradi. Ali, jednostavno se vidi, oseti, uspešan čovek. I vi ste naravno ljubomorni. To je normalno. Ali pre nego što upadnete u dubiozu, hteo bih vam reći da niko ne može biti na dva mesta u isto vreme. A iz nedostatka sreće, vi u svojim mislima i snovima tražite to neko drugo mesto, gde mislite da je sreća. I onda sebi postavite ciljeve, zadatke. I, naravno, morate se truditi da ih ostvarite, jer u protivnom, bićete nesigurni, plašljivi, stidljivi, povučeni, bićete neko, na koga se niko ne može osloniti. :) A da li ste to? Pa vidite sami. Ono što je bog zaboravio da uradi, reći ću vam ja. Niko od nas nema svoje mišljenje o sebi. To mišljenje vam stvaraju ljudi koji vas okružuju. Dali ćete im verovati? Pa verujte im, ako će oni verovati vašem mišljenju o njima. I na kraju hoćete li se dokazivati? Već vas vidim kako pokušavate da pobedite svoje sopstveno mišljenje. Vi hoćete da budete neko drugi, jer vaše oči ne gledaju unutra, vaše oči gledaju spolja. Vi ne vidite sebe, koliko god se trudili. Pa ako ste palamude, idite do kraja pa načisto šiznite. 

Ali, ovde je reč o motivaciji, koja svima nama po nekad fali. Ono što ja znam, to je da svi mi prilagođavamo svoj život okruženju i obratno. Jednostavno pokušavamo da živimo optimalno. Uz najmanje bola, uz najmanje truda, uz najviše smeha, uz najviše radosti da otaljamo život. Da li to znači da treba hrliti smrti? Nema potrebe, kao što će uspeh zakucati na sva naša vrata, tako će i ta smrt, kao krajnji domet čoveka. Pa mi vi sad kažite da to nije tužno. Pa naravno da nije. To je rasterećenje. To je znak da možemo da radimo šta hoćemo, da možemo da okrećemo svet na glavačke, da možemo da radimo sve ono šta nam padne na pamet. I onog trenutka kada ugrozimo vrhovni prirodni poredak, jednostavno, smrt će doći, sa dobar dan i laku noć. Uh, kakvo olakšanje...Kao kad posle pijanke bacite telo na krevet i zaspite.

Ali gde je tu motivacija? Pa evo baš ovde. Računajte da sam gori od vas, računajte da je ulica puna klošara, da je puno bolesnih, siromašnih, da je puno promašenih života. Eto vam motivacija. Zar nije lakše kad znaš da ima neko gori od tebe. Isto kad umireš sa setom na licu, jer znaš kome svet ostavljaš, jer znaš da će te se setiti, ali prekasno. Ipak će tražiti neku poruku od tebe. Ipak će tražiti dokaz da "nešto postoji". Ti ćeš im samo dunuti u lice, ili namestiti vrata da razbiju mali prst na nozi, ili postaviti banderu na sred puta ako je neko baš toliko tvrdoglav.

Gde ja crpim motivaciju?

Malo pre sam vam pomenuo uspešne ljude. I? Jel im verujete? Da li im zaista verujete? I šta više da vam napišem. Ne znam da crtam. A mudrosti ako ne mogu da stanu u jednu rečenicu, onda i nisu prave mudrosti.