Sve ono što vam nikada ne bih rekao

Da li je to sreća, ljubav, novac? Ne, večita želja svih nas jeste da nam niko ne osujeti svoje misli. A samo mi znamo koliko su te misli tačne, dobre, loše. A da li znamo na šta smo sve spremni? Ne. To ne zavisi od misli. To zavisi od ljudi, koliko će ti dopustiti. Da li si nekad gledao dvoje kako se muvaju, ljube, smeju, vole. Negde u nekom kafiću. Da li si gledao, možda si želeo da nešto naučiš. Ne, ja nikada to nisam gledao, nisam želeo da vidim. Bojao sam se da ću nešto pokvariti. Hteo sam samo da isparim. Jer što je više zaljubljenih, to je veća sreća za mene. I ne želim da znam, da li se volite ili ne. Vi ste birali put. a onda možda nastaje ljubomora, razvrat. Negde podsvesno, u dubini duše. Dođe ti da grizeš zidove. Da ubiješ. Da naplatiš grehe. Učini to. Ili ne moj. Ljudi žele da vide kako patiš, kako ludiš, kako se boriš za svoju sreću. Devojke žele? Otkud znam šta žele? Verovatno sreću, isto što i mi. I onda smo se on i ja našli oči u oči. Bili smo deca u tom trenutku, ali nismo bili. rekao je: "Hajdemo da se boksujemo." Prihvatio sam izazov. nisam ga udario, gledao sam ga. Udario me jako iz sve snage. Ja sam stajao i smejao se. Vratio sam mu, ne toliko snažno. On me je zagrlio i skoro zaplakao. Zašto? Pa eto, nema smisla da idemo okrvavljeni ulicom, nema smisla, nema vajde. Shvatio je to, tek kad je progutao svoje suze. A bili bi baš opasni, da smo se kurčili po kraju kako smo krvoloci. Smešno.

Večito pitanje. Kada ću ja? Kada ću ja stići na red. I kako to da ja uopšte mislim na to. Da li mi je zaista stalo da uhvatim red, ili me savršeno briga za to. U zidovima imaš prijatelje. U beskraju neprijatelje. Ljubav je sve ono što može da se izdrži. Izdrži još malo. Naći ću te.

S obzirom da mi je ovo prvi blog, moram vam reći da sam se usrao. Toliko lepo da je cela soba zasmrdela. I moram vam priznati da mnogo volim svoj prd. Ali vaš, ne. Sada ću zapaliti cigaru, da oteram mirise. Poenta cele priče je da vas motivišem da radite ono što želite. Zašto? Pa eto zato što sam stekao svoje jebeno iskustvo, pa bez obzira da li čitali ili ne, ono će vas progoniti. Uvek sam učio na svojim greškama. I po prvi put shvatam da to nisu bile greške, već splet okolnosti. Glavno je pitanje, kako da vaše misli predstavljaju ono što radite, pričate. Svako ima svog boga. Neka maderfaker bude vaš bog, koji će vam pomoći da umrete na vreme, da ne bi kojim slučajem živeli više nego što bog nalaže. Toliko za sad i nosite se u pičku materinu.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.