Otvorio sam novine. Kupio sam ih negde, na kiosu. Koliko samo nepoznatih reči ti se vrzma glavom. Saberi se. Za svaki slučaj, to nikada ne bih uradio. ali mi se oteše novine, neki vetar mi je okrenuo neke crne strane. Zapamtio sam samo...neke reči, koje me progone. Ispiši svoje redove gore na nebu, sve ti je oprošteno. I nisam očekivao. Ali, bio sam na nekim drugim stranama. Piše, uhapšen sam. Sedim u zatvoru. Odgovaram za neka krijumčarenja. Neki likovi mi se smeju. Ali se ne bi smejali kada bih se slikao sa njima. Ipak, svako gradi svoj put. Ali nekada moraš da zakucaš na neka vrata. Pregovaraš. Da neko pomeri ogradu za opšte dobro. I tako, sedim ja u zatvoru. Dosadno. Neki su jeli zidove. Neki...ko zna šta.

A ti svet doživljavaš po tome ko šta vozi. Misliš, neko je uspeo. Misliš neko nije. A iza ugla ne znaš šta može da te sačeka. Ali ja sam ipak ostao uz novine. Do nekog novog susreta. Ladno sam ja. Pitam se da li da se žalim, ili da se smejem. Prelistavao sam tako stranice. Svašta nešto video. Ali ta ekipa mi nikako nije poznata. Nisu iz mog grada. Nisu iz moje svesti. Samo mi pošalje po neki poljubac, neki tamo srećni zatvorenik. Ludilo, majke mi. Za rad čega? Da se vratim na priču. Bila je noć. Magla. Gusta magla. Ja sam šetao. Bilo je lepo. Ružno. Dobro. Loše. Neki bi rekli nevreme. Ne, to je bila moja noć. Kada imaš noć, izgubiš dan. Ode ti na spavanje. Sreli smo se u ženskom vece-u. Ako se može tako nazvati. Prekinuo sam je dok je skidala šminku. Ili je možda pobegla iz mase. Zagrlio sam je lagano. Poljubio u vrat. Oko vrata je nosila neki lep zlatni lančić. Poljubio sam taj lančić. Samo je odmahnula rukom. Ti si lud. Otišla je. Ja sam ostao unutra da se cerim. Njene drugarice uopšte nisam razumeo, samo mi se povraćalo. Otišao sam do kola, ostavio trag povraćke na parkingu, zatvorio vrata i zaspao. Probudila me je neka graja. Izašao sam. Bilo je vreme da se pali kući. Ja sam hteo da sastavim noći, dane. Vozio sam se po gradu i aurlikao. Devojke su se smejale. Momci vikali, neće ovaj još dugo. Došao sam na parking. Vrnjačka Banja. 

-Koja su kola moja?

-Najskuplja.

-Kurac najskuplja, jel ima nešto polovno?

-Zavisi, kolko imaš para.

-Imam 6 hiljada.

-Jel znaš ti šta oćeš? Jel si ovde došao da kupuješ kola, mamu ti...

-Nisam došao da kupim, došao sam da uzmem.

Čula se samo piska..kočnice, gas. Od svih kola ostao mi je parking. Prazan. Mogao sam da duvam u trubu. Nisam. Krenuo sam u šetnju. Ona me je čekala kod banke. Baš mene.

A u Beogradu? Glupo pitanje, koga čekaš?..E, jebo me pas. Bilo bi bolje, da sam rekao, hajdemo da prošetamo a ne koga čekaš. Ovan. Jebo mu ja mater.

Stajao je ispred mene. Mogao sam da ga bijem kao vola u kupusu. Neko nas je gadno posvađao. Taj je posle i dobio da su mu se noge odsekle. Bilo pa prošlo.

-A dobro sam ga zezao. Jebiga. Nisam tako mislio. Rekao sam...

-Sladak je. Haha. Čista bljuvotina.

I naravno, šta se desilo. Desilo se to, jebo ja i EU i sve. Aj u kurac!