Sve ono što vam nikada ne bih rekao

Pisalo negde...

U jednom klubu, sve ekskluzivno. Za svakog ima nekog mesta, ko želi šank, tranžstolice, ili stub da se osloni. Puno duše, reči, muzike. Na ulazu stoje pravi maderfakeri, čisto da te malo pojebu u mozak. A onda, neko počisti sve to. Nema konobara, pića, klope, nema prozora, muzike. I tu dolaze ljudi, razni ljudi, sa raznih strana. Velika hala, soba, šta li je već. Da li bi opstali tu? Nema droge, pištolja. Dolaze ljudi. Ne bih voleo da tu vidim decu. Zamislite sebe u toj sobi.

Ne pokušavaj da ispričaš priču koju ne znaš. Ja nisam lav, kralj propadanja. Ja sam zver u telu dečaka. U mislima sam pobio sve, koji me mrze, vole. Još uvek nisam uspeo da odagnam san koji me večito proganja. Pokušavam. Ne vredi. Vičem, ali me niko ne čuje. Glupo je vikati sam. A noćas, negde oko ponoći, sanjao sam bal. Neki neviđeni bal ili šta li je već bilo. Bilo je to neko ekstra društvo. Ne znam s kim sam došao, s kim otišao. O, znam. Otišao sam u kovčegu. Zadnje čega se sećam, bila je fašistička cipela, koja me je udarila u glavu. Bilo je tu svega. I zakuske i pića. Neki su sedeli, neki stajali. Ja sam se osećao kao kod kuće. Osećao sam toplinu. Ali me je očigledno ta toplina zavarala. Prišao sam nekim devojkama. Ne sećam se svega. Možda je to bio i neki tuđ san. Pričao sam s jednom devojkom. Ne, znam. Odjednom sam se našao lice u lice sa nekim malim, ne toliko razvijenim, ali nije bio debeo. Licem u lice. Ali njegove oči krile su naočare. Crne naočare. Nešto smo se sporečkali, krenuo sam da ga udarim. Ili on mene, ne znam. A onda dobro poznat lik. Bilo je tu i svedoka. Trenuo sam se. Poželeo sam opet da zaspim. Jer mi je san ličio na pobedu. Znam da bih pobedio. Jer, rekao sam vam, u meni je zver.

E, danas je praznik. Neviđeno. koji praznik? Da'l neko zna koji je to praznik? Da, znamo, to je praznik. U kalendaru, nisam proveravao, ali mislim da je crveno slovo. I danas ulice nemaju svoja prava imena. Tačnije imaju. Ali ih svako svojata kako hoće. Kao da smo žudni tog konsenzusa. Da i svaka šuša učestvuje. Pa da kažemo e, to je to i gotovo. Tako da je za mene danas praznik. Zato što pada sneg, još uvek da vidim kako pada. Toliko je napadao da mi je magla pred očima. Nema posla. Osećam da je svrsishodno da nešto napišem. I to je neka vrsta rada. Nemam granice kad je vino u pitanju. Ne shvatite ovo bukvalno. Ali bokal, dva. Šta je to? Ništa. Posle ne pričam dva dana i gotovo. E sad ono zaljubljivanje. Nemam pojma šta je to. Ja se zaljubim, pa me muka snađe. I gde to da slavim? To je više kao poziv da se ljudi zaljube, pa da se posle trpe, svađaju i pate. Šalim se. Ljubav je lepa. Zaluđenost vremena. Misliš na domak si cilja, a ono cvonjak. Jebena spontanost. Kako to objasniti? Možda bi znao, neko pametniji od mene. Nije to ono, dobar dan, dobar dan. To je spremnost. Težnja ka istom cilju. Ja ovih dana ne viđam ni jednu lepu fazanku. Pa neka. Ima dana. I srećan vam sveti praznik. Koji god da je.

Da li se poznajemo? Ko bi ga znao. Možda smo se nekada negde videli, možda smo se i sanjali. Ko bi ga znao. Nisam spreman za velika dela. Ja sam samo jedan od onih ilegalaca. Ilegalac sam u sopstvenoj zemlji. Puštam bradu, brkove, ne želim da se sećam, ne želim da me se sećaju. U vojsci mi je jedan poručnik, sada već kapetan rekao: "Što toliko ne ceniš sebe?" Samo mi je duh bio drug. A ti si me zvala, pružila si mi poslednju šansu. Ja u vojsci, spreman, da razumem. A ti si me zvala, i ako je, mislio sam, svemu bio kraj. Pre toga mi se jedan drug požalio kako ga je ostavila devojka, kako su ga svi napustili. A meni je duh rekao, neka, biće bolje. I ja sam te pustio. Da odlepršaš u novi život. Nikada nismo imali sve. Imali smo samo stradanje. Moje i tvoje. A šta je to sreća? Da li naši susreti u parku. Da li moja poniženost do kraja. Bio sam srećan što ti mogu biti lažni ljubavnik, možda pravi. Ali, trebala si mi. To mi je bilo dovoljno. Nisam žalio ni jedan tren. Dok sam te ljubio. Na tren, na čas. I nije važno šta osećam. Nemoj me kriviti. Zar je moguće predvideti sve. I ti nisi mogla. Bila si iskrena. Želela si da napustiš sve, da kreneš u novi život. Sa mnom. Ali postoji nešto jače od nas. Nešto što nas veže, što nas blokira. Onaj dan, zimski, kao i ovaj. bili smo sami, tamo negde u bespuću. Grejanje i kasetofon za atmosferu. Kada sam krenuo, otac me je ispratio. Nekim čudnim rečima, nekim čudnim osmehom. To me je proganjalo. A mislili smo da smo pobedili. Ni tada, ni sada nisam nezavisan. Zato me nemoj kriviti. Moj život je bio pun suza. Sada ih više nemam. Ipak, trebaš da me kriviš. I udariš šamar, svaki put kad poželim nešto drugo. Ali mom lutanju je kraj. Više mi nije važno, šta, ko, gde. Povredio sam te, oprosti. I mene su. Neki ljudi, žene. I njih su, neki drugi. Danas sam trebao da idem na kafu sa prijateljicom. Nisam. Trebao sam da se oženim. Nisam. I ona pati i više nego ti. Jer je bila moja, bio sam njen. Ona je, neka tamo, devojka za udaju. A istina je, da nisam voleo ni tebe, ni nju. Na tren je bilo lepo. I uvek je lepše kad si s nekim, nego kad si sam. Ali samo na tren. Onda se prepoznam. a onda, jedna druga, daleka, Svetlana. Kako me je lepo provocirala. Nisam završio. Ljubav me je lomila čitav život. I evo, ipak sam uspeo. Mogu. Bio sam jak da povedem rat, sokak, na sokak. Pa onda silne ludorije. Uvek sam išao na jače od sebe. A sad sam slab. Slab, da nekoj, negde, kažem nešto. I nije ovo patetika. Samo je previše prozivki. Bio bih srećan, kada bih znao, da su ljudi, koje sam bilo kad dotakao, sada srećni. Ne postoji neodlučnost. Moja odlučnost je jaka. Samo je problem, što je previše jaka, da izaziva prezir kod ljudi. A, realno, nema puno istine ni u mojim ni u tuđim rečima. Nikad je nije ni bilo. Jer šta je život, ako ga ogolimo do kraja. Evo, toplo mi je. Nisam bos, gladan, žedan. A svi su mislili da mi ljudi nisu bili važni. Meni su ljudi uvek bili na prvom mestu. Gledao sam one uboge, nesrećne. Siromašne. Pomogao sam koliko sam mogao. Sad sam se okrenuo sebi. Slagao sam za ocenu. Otac me je šamarao, bacio na krevet, bio je u stanju da me ubije. Za jednu, pišljivu ocenu. Vešto sam lagao. Ali oca nikada ne možeš slagati. Gde god da si, s kim god da si. On uvek zna, da li si srećan. Da sam išao svojim putem, on bi davno bio mrtav. Ne od moje ruke. Ali bi ga zadesilo to. Valjda nije želeo to.