Pravo da ti kažem, ne znam što ovo pišem. Možda će se glas nekada, negde, nadviti nad nebom. Kako prolazi život, shvataš koliko je sve samo tren. Ali seti se koliko je mladih otišlo. Pozdravi ih. Meni su kola stala, tu negde u Bogdanju. Bitno je šta osećaš u duši. Ne mogu sad. Znaš ono kad sam te zvao da svratiš? Tebi je bila šema da me sačekaš, kako je već bilo? A, mogli smo da kupimo neke grickalice, da sedimo ko ljudi, gledamo te-ve. Da pričamo. Bilo šta. Ali ja sam ti izgleda bio dosadan. Vukle su te neke daljine. Otišao si predaleko. A ja osećam krivicu što te nisam išamarao. Što ti nisam rekao da se uozbiljiš. Još nisam platio ona dva piva. Neću ni da ih platim. Nek to bude moja šema. Ne vredi tugovati. I jebeni glumci. Čuvaj me. Ne daj da budem neko kog će ljudi sažaljevati. Doćićemo i mi bogu na istinu. Ali, pre bih ovde istrpeo neko zlo, nego gore.

Tabula Raza:

Sedimo...

-U što je dobro ovo pivo.

-Jebeš pivo, dosadno.

-Mnogo razmišljaš.

-Šta da radim?

-Treba da se ženiš. Da se uozbiljiš. Da ne sekiraš roditelje.(To ti možda i ne bih rekao, al,ajde)

-Kako?

- Šta ti treba da budeš ok? Da budeš stabilan? Da izgledaš ok?

-Drugar.

-Pa evo, računaj da smo najbolji drugari.

-I, kad će da idemo?

-Kad, hoćeš...itd

Otišli smo do nekog lokala. Ja sam se zajebavao, ti si merkao. Zezali smo se na neki način. Mislim da je i meni i tebi bilo ok. Uh! Bio bi to zajeb. Negde bi se ispovraćao. Ja ne znam šta bih radio. Zbario bih nešto na brzinu. Odvezo te kući, stavio da spavaš. A ribu bih odvezao kod mene. e, tako bi se to završilo. Čini mi se. Ali posle? Posle...čućemo se mi još koji put.