23 Februar, 2012 09:57
Kako ide život, prolazim kroz razne faze. I vi. Možda je to samo opravdanje. Ali moram vam priznati da slabo čitam. Vidim ovde na ovom servisu, puno blogova, puno korisnika. Ali ja se jedva usudim da pročitam nešto. Bojim se da svi ljudi imaju neku svoju priču i da je ta priča bolja od moje. Pa se plašim da čitajući ne budem poražen. Kad pročitam sve te lepe avanture, stihove, komentare, ushićenja. Sve mi je to daleko, ali ne i strano. Uvek sam birao tužne pesnike, pisce. Njihove priče bi me ohrabrile. Ove priče ovde me obeshrabljuju. Možda ja samo tražim tebe. I možda nisam dovoljno sam pa da u tome i istrajem. Već samo olako, onako ovlaš prelistam tvoje redove. Svaki komentar bi izazvao moju blokadu.
I evo, danas nemam ni imena, ni prezimena. Nemam put ni rastanak. Nemam svoj broj, svoje mesto. Duboko u čemeru i ludilu. Ali ne, savest mi ne da da potonem. Duhovi i đavli što su se skrili iza mojih leđa, vode me. Ne slušam ih ja. Ali ih moje ruke slušaju. Ali ih moje telo sluša. Ali ih moje uši čuju. Ali ja ih ne slušam.
Pokušavam da pronađem. Nešto. "Slušaj samo sebe". Toliko puta izrečeno. Sebi postavljam nerealne ciljeve. Slušaj sebe. Da slušam sebe? Samo sebe. E, to bi onda izgledalo ovako:
Planeta Zemlja. 3.mart 2018.
Radio javlja poslednje vesti. Poštovani slušaoci. Javljamo se sa nepoznate lokacije. Ako nas čujete, pozovite 9954... Nadamo se još uvek da ima preživelih. STOP
Radio javlja poslednje vesti. Poštovani slušaoci. Javljamo se sa nepoznate lokacije. Ako nas čujete, pozovite 9954... Nadamo se još uvek da ima preživelih. STOP
...
I tako, na nekih talasnih dužina, ova vest se ponavlja. Neprekidno.
Pitam se da li ima tamo nekog živog? Ili to radio okreće istu stvar sve dokle ne istroši baterije.
Izgleda da sam sam. Oko mene prah i pepeo. Nema nigde ničega. Možda po koja biljka ili neka životinja. Još nisam siguran. Izašao sam na ulicu. Uzeo neki auto, svratio na neku benzinsku pumpu, sipao gorivo. Vozio sam. Dugo, daleko, svuda. Krenuo sam u potragu za ljudima. Mesecima sam vozio. stajao po nekim lokalima, jeo hranu kojoj rok još nije istekao. Nisam se usudio da krenem brodom ili avionom. Zarobljen sam na kopnu. Ne znam šta se zbiva na tamo nekim kontinentima od kojih me dele okeani. Volim što sam živ. Ali to nije ono najbolje. Najbolje je to, što znam da postoji jedno mesto, neko sklonište. Ali ne, tu nema ničega. Samo bolest. Ja ću naći svoju lepšu polovinu. Tu je, blizu smo. I znam da me neće voleti zato što sam jedini. Već zato što sam baš ja preživeo.
23/02/2012, 15:38
ne znam da li si gledao crtac Wall-e, pomalo me je podsetio na tvoj post.. Lepo pišeš, ali ovo nije takmičenje, nema boljih i gorih. Samo piši, nisi sam!
23/02/2012, 16:25
hvala, trazio sam tvoj blog, ali nikako da ga nadjem :)
23/02/2012, 16:37
weltschmerz.blog.rs :) mozda ti ovo pomogne u potrazi!
23/02/2012, 16:46
s obzirom da sam u ovom trenutku povrsan, neki bi to rekli brzo zakljucujes...ali cenim da cu imati sta da procitam kod tebe, a eto za sve postoji prvi put pa si ti prvi/a koja/i ide u moje linkove :)
23/02/2012, 16:51
počastvovana sam, moram priznati, nadam se da se nećeš razočarati mojim blogom! :) pozdrav!
23/02/2012, 16:55
Ako je SAMO ZA LUDAKE onda je to prava stvar za mene
23/02/2012, 17:21
Pratim sta pises, ali ne komentarisem svaki post. Tu i tamo, odusevis me nekom malenom svakodnevnom mudroscu. Danas je to: sto ce te voleti, jer si bas ti preziveo. To je malena, a vazna istina.
23/02/2012, 17:29
Ipak u svemu postoji ta nada...Preziveti! Nesvestan ili ne,dajes citaocu pozitivnu notu nastavka,u bilo kom smislu,al' ima ga!
Interesantno spajanje sna i jave...fantastike i realnosti!
^pozdrav !
23/02/2012, 17:54
hvala lora1,
didiland, drago mi je da si to primetila. ali ne...nedam suzi da kvasi izgubljene dane.
23/02/2012, 18:58
"Uvek sam birao tužne pesnike, pisce." - na ovo samo imam da dodam da mi je omiljena knjiga "Ex Ponto" Ive Andrića, a omiljeni pesnik Vladislav Petković Dis. Ako tužnijeg od toga ima... :) A ipak, ja sam neko ko većinom piše o malim svakodnevnim veselim stvatima. Onih tužnih se klonim, iako me godinama prate. Ne volim o tome ni da mislim ni da pišem.
Kao što reče Weltschmerz ovo nije takmičenje. Piši zbog sebe. Svaka reč nađe svoju publiku. Kao što i svaka duša nađe srodnu. Pitanje je samo vremena.
23/02/2012, 19:11
Znam da nije takmičenje. Oprosti bože što sam balav :)
23/02/2012, 19:19
uh @biljana kad bi tuga imala mernu jednicu, mislim da bi se zvala Dis.. zaista! :)
23/02/2012, 21:11
Ako vam je za utehu nocas sam sa DISOM...a EX PONTO, me vecito prati,stim sto ja dodajem i Isidoru Sekulic, Ljermon ti mi je u krvi ;)
23/02/2012, 21:22
@lora cudno je ali meni je EX PONTO uvek bio uteha. Secaš se onog odlomka, kada sin ocu priča koliko je život surov, i otac ga pita "Pa hoćeš li da usniš sine moj?" i on mu dogovara "Ne oče, idem da živim!" to me je uvek vraćalo u život!