U očajanju. U bespuću. U vremenu koje nije moje. U sunovratu, bez svitanja. Daleko od glasa i bola. Sneg nas je potopio. I kao da su znali, oni pesnici leda, pa su na vreme zaboli svoju zastavu dole. Dole u paklu, na ničijoj zemlji. Dole na dnu.

I koga čekati? Kome pomoći? Da li postoji vreme ili su ga ljudi izmislili? Ne. Da li te je nekada uhvatio strah? Da li si uvek znao gde biješ? Da li će nekada svanuti jutro, kada ću znati, da je sve bila šala.